На данашњи дан, пре 22 године, завршена је битка на Кошарама током које су припадници Војске СР Југославије 67 дана бранили државну границу и спречавали копнену инвазију терористичке ОВК из Албаније на територију Србије.

Тим поводом, у Комбанк дворани у Београду одржана је комеморативна академија у организацији Одбора Владе Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

На академији је говорио пуковник Душко Шљиванчанин који преносимо у целини:

ПОШТОВАНИ ПРЕДСЕДНИЧЕ СКУПШТИНЕ СРБИЈЕ

УВАЖЕНЕ ПОРОДИЦЕ НАШИХ ПАЛИХ ДРУГОВА,

ГОСПОДО МИНИСТРИ,

ГОСПОДИНЕ НАЧЕЛНИЧЕ ГЕНЕРЛШТАБА НАШЕ ВОЈСКЕ,

ПОШТОВАНИ ГОСПОДИНЕ ГЕНЕРАЛЕ ЛАЗАРЕВИЋУ, РАТНИ КОМАНДАНТЕ ЛЕГЕНДАРНОГ ПРИШТИНСКОГ КОРПУСА,

ДРАГИ РАТНИ ДРУГОВИ И ВЕТЕРАНИ ИЗ ХЕРОЈСКЕ ТРЕЋЕ АРМИЈЕ ПРИШТИНКОГ КОРПУСА,

КОМАНДАНТИ, КОМАНДИРИ, БОРЦИ: 53, 55, И 57. ГРАНИЧНОГ БАТАЉОНА, 5. И 52. БАТАЉОНА ВОЈНЕ ПОЛИЦИЈЕ, ХЕРОЈСКЕ 125. И 549 . МОТОРИЗОВАНЕ БРИГАДЕ, 63. ХЕРОЈСКЕ ПАДОБРАНСКЕ БРИГАДЕ И 72. СПЕЦИЈАЛНЕ БРИГАДЕ

ДАМЕ И ГОСПОДО,

ДАНАС СЕ НАВРШАВА 22 ГОДИНЕ ОД ЗАВРШЕТКА НАЈТЕЖЕ, НАЈКРВАВИЈЕ, НАЈНЕРАВНОПРАВНИЈЕ И НАЈЧАСНИЈЕ БИТКЕ ВОЂЕНЕ НА ДРЖАВНОЈ ГРАНИЦИ ПРЕМА РЕПУБЛИЦИ АЛБАНИЈИ, У РЕОНУ КАРАУЛА КОШАРЕ, ЂЕРАВИЦА, МОРИНА И МИТАР ВОЈИНОВИЋ.

НА ТОМ ДЕЛУ НАШЕ ГРАНИЦЕ, КРОЗ ЧИТАВУ ИСТОРИЈУ, УВЕК СУ ГИНУЛИ И МУЧКИ УБИЈАНИ НАШИ ВОЈНИЦИ – ГРАНИЧАРИ ПОПУТ БОШКА ЖИЛОВИЋА ИЗ ЧАЈЕТИНЕ, ДЕЈАНА РАДАНОВИЋА ИЗ НОВОГА ПАЗАРА, МИТРА ВОЈИНОВИЋА И МНОГИХ ДРУГИХ. ГРАНИЦА НА КОЈОЈ СЕ 1998. ГОДИНЕ ИСТОРИЈА НАЖАЛОСТ ПОНОВИЛА И НАОЧИГЛЕД ЧИТАВЕ МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ, ДЕСИЛО СЕ ПРЕКО 130 ГРАНИЧНИХ ИНЦИДЕНАТА, КОЈИ СУ ИМАЛИ АКТ ОРУЖАНЕ АГРЕСИЈЕ, А КОЈИ СУ ОДНЕЛИ 20 ЖИВОТА ПРИПАДНИКА ТАДАШЊЕ ВОЈСКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ. ПРВА ЖРТВА КОЈА ЈЕ ПАЛА 07. МАЈА ТЕ ГОДИНЕ БИО ЈЕ ЂУЛА ДОРИНА ИЗ ПАНЧЕВА.

НА ТОМ ДЕЛУ НАШЕ ГРАНИЦЕ ТЕ 1998. ГОДИНЕ ЖИВОТ НА ОЛТАР ОТАЏБИНЕ ПОЛОЖИО ЈЕ НАЧЕЛНИК ШТАБА 63. ПАДОБРАНСКЕ БРИГАДЕ ПОТПУКОВНИК ГОРАН ОСТОЈИЋ.

ТО ЈЕ НАЈКРАЋА ГРАНИЦА СРБИЈЕ ПРЕМА НЕКОЈ ОД СУСЕДНИХ ДРЖАВА. НАЈКРАЋА АЛИ НАЈКРВАВИЈА. ТАЈ ДЕО ГРАНИЦЕ ЈЕ ОМЕЂЕН ГРОБЉЕМ У МРАМОРЈЕМ НАЈБОЉИХ СИНОВА НАШЕ ОТАЏБИНЕ.

БИТКА У КОЈОЈ СЕ ДРЖАВНА ГРАНИЦА ТАДАШЊЕ СРЈ, СРБИЈЕ КиМ-а ОДСУДНО БРАНИЛА ЖИВОТИМА НАЈБОЉИХ СИНОВА, ПОТОМАКА БОРАЦА СА ЦЕРА, КОЛУБАРЕ, КАЈМАКЧАЛАНА, МОЈКОВЦА.

БИТКА У КОЈОЈ СУ УЧЕСТВОВАЛИ СВИ НАРОДИ И НАРОДНОСТИ ТАДАШЊЕ НАМ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ .

БИТКА СЕ ВОДИЛА А ЗАШТО ТО ЈЕДНОМ ЈАВНО НЕ РЕЋИ ПРОТИВ РЕГУЛАРНЕ ВОЈСКЕ Р. АЛБАНИЈЕ, СА ТЕРИТОРИЈЕ Р. АЛБАНИЈЕ, ТАКОЗВАНЕ ОВК ОПРЕМАНЕ И ОБУЧАВАНЕ ПОД БУДНИМ ОКОМ ДЕЛА ЗЕМАЉА ЧЛАНИЦА НАТО ПАКТА , ИСТИХ ОНИХ ЗЕМАЉА КОЈЕ ДАНАС ОПРЕМАЈУ И ОБУЧАВАЈУ ТАКОЗВАНУ КОСОВСКУ ВОЈСКУ СУПРОТНО СВИМ РЕЗОЛУЦИЈАМА А ПОСЕБНО РЕЗОЛУЦИЈЕ СБ УН – 1244.

СВЕ СЕ ОВО ОДВИЈАЛО У УСЛОВИМА КАДА ЈЕ АГРЕСОР ИМАО АПСОЛУТНУ ПРЕВЛАСТ У ВАЗДУШНОМ ПРОСТОРУ ДЕЈСТВИМА ИЗ ВАЗДУХА И СА ДИСТАНЦЕ ПО ВИТАЛНИМ ОБЈЕКТИМА И ПУТНИМ КОМУНИКАЦИЈАМА КОЈЕ СА ПРОСТОРА ЦЕНТРАЛНЕ СРБИЈЕ ИЗВОДЕ НА ПРОСТОР КиМ КАКО БИ КОКО ТО КАЖУ НАТО СТРАТЕЗИ ИЗВРШИО ИЗОЛАЦИЈУ БОЈИШТА ПОРАЗИО УНИШТИО И ПОНИЗИО ПРИШТИНСКИ КОРПУС И НАШУ ВОJСКУ.

ПРВИ И НАЈТЕЖИ УДАР НА ВЕЛИКИ ПЕТАК, 09. АПРИЛА ПРИМИЛИ СУ ВОЈНИЦИ СА КАРАУЛЕ КОШАРЕ ИЗ САСТАВА 2. ГРАНИЧНЕ ЧЕТЕ 53. ГРАНИЧНОГ БАТАЉОНА, НАНЕЛИ СУ АГРЕСОРУ ГУБИТКЕ ЗАУСТАВИЛИ ГА НА ДРЖАВНОЈ ГРАНИЦИ И СТВОРИЛИ УСЛОВЕ ЗА ДОВОЂЕЊЕ СНАГА ИЗ ДУБИНЕ, ШТО ЋЕ СЕ КАСНИЈЕ ИСПОСТАВИТИ КАО ПРЕЛОМНИ ТРЕНУТАК ЗА ДАЉИ ТОК УСПЕШНЕ ОДБРАНЕ ДРЖАВНЕ ТЕРИТОРИЈЕ.

ЗАХВАЉУЈУЋИ УМЕШНОМ КОМАНДОВАЊУ И БРЗОЈ РЕАКЦИЈИ СТАРЕШИНА НА ИСТУРЕНОМ КОМАНДНОМ МЕСТУ ПРИШТИНСКОГ КОРПУСА У ЂАКОВИЦИ, ПРИСТУПИЛО СЕ ДОВОЂЕЊУ СВЕЖИХ СНАГА ИЗ ДУБИНЕ ОДБРАНЕ: ВОДА БОРБЕНИХ ОКЛОПНИХ ВОЗИЛА ИЗ 52. АРТИЉЕРИЈСКО-РАКЕТНЕ БРИГАДЕ ЗА ПРОТИВВАЗДУХОПЛОВНУ ОДБРАНУ И ЧЕТЕ ИЗ 5. БАТАЉОНА ВОЈНЕ ПОЛИЦИЈЕ, А КАСНИЈЕ ЈЕ У БОРБУ УВЕДЕН 2. БАТАЉОН ИЗ САСТАВА ХЕРОСКЕ 125. МОТОРИЗОВЕНЕ БРИГАДЕ, ДЕЛОВИ 63. И 72. СПЕЦИЈАЛНЕ БРИГАДЕ, ЧИМЕ ЈЕ, УПРКОС ОГРОМНОЈ НАДМОЋИ АГРЕСОРА У СНАГАМА КАКО НА КОПНУ ТАКО И У ВАЗДУХУ ИПАК ИЗВОЈЕВАНА ПОБЕДА И ОСУЈЕЋЕНЕ ЊИХОВЕ НАМЕРЕ.

НАЈТЕЖИ И НАЈКРВАВИЈИ ДАНИ ЗА ПРИПАДНИКЕ 53. ГРБ БИЛИ СУ ОНИ НАЈСВЕТИЈИ – 11. АПРИЛ – КАДА ЈЕ ТЕ ГОДИНЕ ПРОСЛАВЉАН ВАСКРС И 06. МАЈ – ЂУРЂЕВДАН. НА НАЈВЕЋИ ХРИШЋАНСКИ ПРАЗНИК ЦАРСТВУ НЕБЕСКОМ ТЕ ГОДИНЕ ПРИКЛОНИЛО СЕ ЧАК 9 ПРИПАДНИКА 53. ГРАНИЧНОГ БАТАЉОНА И ЈЕДАН ПРИПАДНИК БАТАЉОНА ВОЈНЕ ПОЛИЦИЈЕ.

ЗАЈЕДНО СА ЊИМА НЕБО ЈЕ ДОБИЛО ЈОШ ЈЕДНОГ АНЂЕЛА. СВОЈ ТОПЛИ ПОРОДИЧНИ ДОМ У СЕЛУ МЕРДАРЕ НАПУСТИЛА ЈЕ НАЖАЛОСТ И ДЕВЕТОМЕСЕЧНА БЕБА БОЈАНА ТОШОВИЋ. УГАСИО СЕ ЖИВОТ КОЈИ ЈОШ НИЈЕ НИ ЗАПОЧЕО ДА СЕ РАЗВИЈА. НЕКО СЕ ДРЗНУО ДА ТО НАЗОВЕ КОЛАТЕРАЛНОМ ШТЕТОМ. ОПРОСТИ ИМ БОЈАНА НИСУ ЗНАЛИ ШТА ЧИНЕ.

11. МАЈ ЈЕ БИО ЈЕДАН ОД НАЈТЕЖИХ ДАНА ЗА ХЕРОЈСКУ 125. МОТОРИЗОВАНУ БРИГАДУ.

У РАТНОМ ДНЕВНИКУ КОМАНДАНТА 3. АРМИЈЕ ЗАПИСАНО ЈЕ СЛЕДЕЋЕ: „САМО ОД ДЕЈСТВА АВИЈАЦИЈЕ У РЕОНУ КОШАРА ПОГИНУЛО ЈЕ 17, А РАЊЕНО 66 ХЕРОЈА ИЗ САСТАВА 125. МОТОРИЗОВАНЕ БРИГАДЕ. ОВАЈ 49 ДАН АГРЕСИЈЕ ОСТАЈЕ ЗАПИСАН У РАТНИМ ДНЕВНИЦИМА ПРИШТИНСКОГ КОРПУСА И 3. АРМИЈЕ КАО ЈЕДАН ОД НАЈТЕЖИХ И НАЈТРАГИЧНИЈИХ“.

УВАЖЕНИ ГОСПОДИНЕ ПРЕДСЕДНИЧЕ СКУПШТИНЕ СРБИЈЕ,

МИ, ПРИПАДНИЦИ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ И РАТНИ ВЕТЕРАНИ НИКАДА НИСМО И НЕЋЕМО ГЛЕДАТИ КО НАМ ЈЕ ПРОТИВНИК, ЈЕР ЈЕДНУ ЗЕМЉУ ИМАМО И ДАЛИ СМО ЗАКЛЕТВУ ДА ЋЕМО ЈЕ БРАНИТИ ДОКЛЕ ГОД У НАМА ИМА ЖИВОТА, ДО ПОСЛЕДЊЕГ ДАХА.

НА ДАНАШЊИ ДАН ВЕЛИКА ЈЕ БОЛ И ТУГА ЗА НАШИМ ПАЛИМ ДРУГОВИМА И ЗА СПАЉЕНИМ СВЕТИЊАМА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ. ЊИМА У ЧАСТ СМО СВИ МИ ДАНАС ОВДЕ, ДА ПОКАЖЕМО И ДОКАЖЕМО ДА ЗАБОРАВ НИЈЕ МОГУЋ И ДА ЋЕ СЕ РЕЧ О ЊИМА ТЕК ЧУТИ И ПРЕНОСИТИ ДОКЛЕ ГОД ИМА И ЈЕДНОГ ГЛАСА У НАШЕМ НАРОДУ.

ИАКО СУ НАЈБОЉИ МЕЂУ НАМА ОСТАЛИ НА ВЕЧНОЈ СТРАЖИ ЗНАЈТЕ ДА СЕ 53. ГРАНИЧНИ БАТАЉОН И ДАНАС ПОСТОЈАВА!

НАША ЈЕ ДУЖНОСТ ДА НИШТА НЕ ПРЕПУСТИМО ЗАБОРАВУ И ДА СЕ ДРЖИМО РЕЧИ ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ БЛАЖЕНОПОЧИВШЕГ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ, ГОСПОДИНА ПАВЛА КОЈИ ЈЕ РЕКАО: „НЕКА ВАШЕ РЕЧИ БУДУ БЛАГЕ, А ДОКАЗИ ЈАКИ. ЈЕДИНИ ЈЕ БОГ КОЈИ ЋЕ СУДИТИ СВАЧИЈЕМ ДЕЛУ“.

СВЕСНИ ДА БИТКА ЗА ОЧУВАЊЕ НАШЕ СВЕТЕ ЗЕМЉЕ И СИГУРАН И ПРИСТОЈАН ЖИВОТ СРПСКОГ СТАНОВНИШТВА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ЈОШ УВЕК ТРАЈЕ ПРОТИВ ПОНОВО ДОСТА НАДМОЋНИЈЕГ ПРОТИВНИКА, МИ РАТНИ ВЕТЕРАНИ ЖЕЛИМО ДА ВАМ ПОРУЧИМО ДА ИМАТЕ НАШУ ПУНУ ПОДРШКУ ДА У ТОЈ БОРБИ ИСТРАЈЕТЕ, БЕЗ ПОВЛАЧЕЊА, ЈЕР НЕ ПОСТОЈИ ОПЦИЈА ЗА ТО.

НЕКА ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА НАШИМ ПАЛИМ ДРУГОВИМА ИЛИ КАКО РЕЧЕ СВЕТИ НИКОЛАЈ ВЕЛИМИРОВИЋ: „СЛАВА ПРИПАДА МУЧЕНИЦИМА А НЕ ЏЕЛАТИМА“.

НА КРАЈУ ЖЕЛИМ ДА ВАС ПОЗДРАВИМ СА СЛОГАНОМ ХЕРОЈСКЕ 125. МОТОРИЗОВАНЕ БРИГАДЕ: ПРЕТКЕ НИСМО ОСРАМОТИЛИ, А ПОКОЛЕЊА НАС СЕ НЕЋЕ СТИДЕТИ И СЛОГАНОМ ХЕРОЈСКЕ 549. МОТОРИЗОВАНЕ БРИГАДЕ – НЕМА НАЗАД, ИЗА ЈЕ СРБИЈА.

ЖИВЕЛА СРБИЈА!

Битка на Кошарама је почела 9. априла 1999. године, када су на караули на југословенско-албанској граници на Јуничким планинама припадници терористичке ОВК, уз помоћ НАТО авијације, покушали да изврше копнену инвазију кроз караулу.

Део државне границе око карауле Кошаре штитило је око 100 припадника 53. граничног батаљона, који су се током прва два дана борби супротставили десетоструко јачем непријатељу.

Стигао је вод Војне полиције, али је напад био јак и снаге ОВК су успеле да заузму положаје Раса Кошарес и Маја Глава, тачке са којих се контролисало свако кретање ка граничној линији, а заузели су и зграду карауле.

Линија одбране формирана је доласком припадника 125. моторизоване бригаде која је спречила даљи продор непријатеља.

Војска је наредних дана покушавала да поврати Раса Кошарес и Маја Главу, а придружили су им се и припадници 72. специјалне и 63. падобранске бригаде.

Борбе су трајале до 14. јуна 1999. године, када се Војска Југославије после Кумановског споразума повукла са Косова и Метохије.

На Споменику јунацима са Кошара, који је постављен прошле године у парку у близини КБЦ „Др Драгиша Мишовић“ у Београду, уклесана су имена 108 војника, подофицира, официра, резервиста и добровољаца који су страдали на караули Кошаре.