Oтац Висарион, др Василије, Вајо Делић, стални почасни члан Удружења Дурмитораца 9. новембра упокојио се у Господу.

Може се слободно рећи да је Вајо исконски пример правог честитог Дурмиторца. Ко се год обратио том људском горостасу, имао је помоћ и прави савјет и топлу ријеч.

Свој радни вијек лекара провео је у Никшићу, гдје је оставио частан и дубок траг.

Био је велики поштовалац Епа и Барда, епског стиха, Радована Бећировића-Требјешког.

Требјешки је оставио аманет да му Вајо говори на одру.

Тај чувени надахнути говор и данас се препричава и помиње у дурмиторском крају и цијелој Црној Гори. Цио живот је био вјеран Светосављу и Српској православној цркви, па се као пензионер замонашио и остатак монашког живота провео са манастирском братијом на Превлаци.

Када сам у септембру био у Црној Гори, срео сам се са поштованим Вајом и у разговору је изразио жељу да се учлани у Удружење Дурмитораца.

„Знаш да сам из Комарнице, поносим се Дурмитором и Дурмиторцима, а Београд је град моје младости“, рекао ми је Вајо.

Уручио сам му чланску карту и казао да је стални почасни члан Удружења Дурмитораца.

Честити доктор великог срца, хуманиста, Василије Делић, је бан Дробњака, из Комарнице.

Часни наш племениче, никада те нећемо заборавити. Почивај у миру, у рајском врту и нека ти је вјечна слава.

Удружење Дурмитораца у Београду, предсједник Томаш Ковијанић